Prezime Ratkovic

Dobro došli na Ratkovic.net!

Ove stranice su posvecene prezimenu Ratkovic i osobama koje ga nose.

Da li si ti posetioce takodje jedan od njih?

Da li možda imaš neke veze sa Ratkovicima ili znaš nešto o njima?

Ili si sasvim slucajno naišao na ove stranice i ubrzo ceš kliknuti dalje i nastaviti sa surfovanjem?

U svakom slucaju, možda je ovo čak i  početak jednog lepog druženja sa svojom i našom prošlošcu.

Ovde ceš naci dosta istorijskih podataka, počevši od opštih podataka o prezimenima, preko takodje uopštenih podataka o Ratkovicima i drugim familijama u prošlosti, podataka o Krsnim Slavama pravoslavnih Ratkovica dociceš do nešto konkretnijih podataka o njihovoj bliskoj prošlosti i sadašnjosti - "Gde su živeli i gde danas žive Ratkovici?".

Na kraju ove stranice nalaze se detalji moje loze Ratkovića od Arsenija sa Gvozda, Milošev Do, Prijepolje

U svoje, i u ime svih posetilaca, želim ti prijatan "boravak" ovde,

Stojan Ratkovic


O nastanku prezimena na balkanskim prostorima

Prezimena, kao obeležje pripadnosti odredenoj porodici nastala su na podrucju Srbije tek u novije vreme. Pre i za vreme tuske vladavine u Srbiji je sporadicno postojalo ocinstvo koje se nazalost iz današnje perspektive ne može posmatrati u kontinuitetu. Na crnogorskom i hrvatskom primorju se nastanak prezimena vezuje za feudalni poredak sa svrhom osiguravanja nasledstva i porodicnih privilegija. U tim krajevima prezimena postoje jos od XII veka. Da nije bilo turske najezde, verovatno bi od ocinstva pre ili kasnije nastala prezimena. Dok je katolicka crkva vec u XVI veku uvela matrikule rodenih, u turskim popisima na teritoriji Srbije, identifikacija licnosti je bila vezana za ime oca (1).

Dr. Mihajlovic (1) citira tematsku podelu P. Šimunovica o poreklu srpskih prezimena: "ciji si, kakav si, odkud si i što si". Nažalost, knjiga Dr. Mihajlovica ostala je nezavršena, kratak pogled na sadržaj knjige otkriva cinjenicu da su kompletno obradena samo prezimena do slova "LJ" (prva polovina azbuke od "A" do "LJ" obradena je na preko 700 stranica a druga polovina od "M" do "Š"na svega petnaestak strana) tako da se prezime Ratkovic tu uopšte i ne pominje. Prezime Ratkovic je u vecini slucajeva nastalo po osnovu "ciji si?", "od oca Ratka - Ratkov", ali nije iskljuceno ni da je osnova prezimena i "rad" ili "ratovanje".

Sama cinjenica da su Ratkovici potomci nekog Ratka skoro iskljucuje mogucnost da se u svim slucajevima radi o istom rodonacelniku Ratku. To potvrduje i raznolikost tj. nepovezanost raznih Ratkovica na podrucju Srbije a i šire.

Seobe Ratkovica i drugih porodica u prošlosti

U istoriji je, pored kretanja pojedinacnih porodica, bilo nekoliko vecih seoba kojima su bile obuhvacene mnoge porodice pa Ratkovici. Neke seobe su bile uslovljene progonima i bekstvom od zuluma, a neke siromaštvom i nadom za boljim zivotom. Jedan od izvora brojnih seoba je Hercegovina. Ljudi iz Hercegovine su se raseljavali u više navrata u raznim pravcima, verovatno su bili pokrenuti teškim životom i nemogucnošcu da prehrane svoje porodice u tim siromašnim predelima.

Seoba iz Hercegovine u oblast Decana u XIV veku.

Jedan od najstarijih dokumenata sa detaljnim podacima o migracijama velikog broja porodica iz Hercegovine u oblast Decana nalazi se u Decanskim Hrisovuljama I II III od 1335.-1345 [] godine. To su zlatnopecatne povelje kralja Stefana Decanskog, napisane povodom izgradnje manastira Visoki Decani. Kralj je manastiru kao svojoj zaduzbini darovao citava sela za izdržavanje, kmetovi su placali porez manastiru. Sa prostora Huma, Zahumlja, Trebinja - danasnje Hercegovine, tu su naseljene u oblast Decana mnoge srpske porodice. Mnoge od njih su se kasnije pod najezdom Turaka raselili na zapad u teško pristupacne predele Dinarskih planina ili još dalje. Ratkovica i danas ima (barem do 1999.g.) u okolini Peci.

Seoba iz Hercegovine za Dalmaciju i Boku Kotorsku u XVIII veku.

Posle Beckog Mira 26.1.1699. godine, Venecija je dobila srednju Dalmaciju i Boku Kotorsku i tamo naselila Srbe sa prostora Hercegovine izmedju ostalih Ratkovice i Marice

Arbanasi iz Ulcinja se doseljavaju za Zadar, XVIII vek.

Zadar (Dracevac - Albanci (Arbanasi) naseljeni 1726 (promenom prezimena, nastala su izmedju ostalog i prezimena na "-ic")

Seoba iz Hercegovine za Potkozarje, XVIII vek.

Okolina Banja Luke, sela Bakinci i Jakupovci. Ratkovici su se doselili pre 250 godina (znaci oko 1750.) iz Grahova u Crnoj Gori, slava im je Sveti Nikola).

Seoba na sever Kosova izmedu dva rata, XX vek.

Takode, izmedu prvog i drugog svetskog rata doseljavane su srpske porodice iz Like, Dalmacije, Hercegovine i Crne Gore na sever Kosova (Kosovo Polje), to je obradeno u sledecem clanku na Wikipediji.

Seoba iz Hercegovine za Banat posle II svetskog rata - "Osma ofanziva"

Klek (Banat) Ratkovici su se doselili iz Zubaca kod Trebinja.

Krsne Slave Ratkovica

Jedan trag o tome koji Ratkovici poticu od istog pretka mogla bi kod pravoslavnih Ratkovica biti Krsna Slava. Nažalost, krsna slava se u prošlosti cesto menjala iz sledecih razloga:

  • ako iz ženine porodice nema muških naslednika a muževljeva porodica ima više sinova, oni su uzimali ženinu slavu da se ona ne bi "ugasila",
  • bežeci od krvne osvete mnogi su se odseljavali u udaljene krajeve, menjali prezime pa cak i krsnu slavu da bi zavarali trag.

Ratkovici slave sledece Krsne Slave:

  • Arandjelovdan (okolina Novog Pazara, Mladenovac),
  • Sveti Jovan (Mrcajevci - Becanj, Novi Pazar),
  • Ðurdevdan (podrucje Trebinja),
  • Ðurdic (Zlatibor, Ivanjica, Užice i Arilje)
  • Svetog Dimitrija (podrucje Benkovca, selo Ceranje u Hrvatskoj), i
  • Svetog Nikolu (Nevesinje/Gacko, Bakinci/Jakupovci, Kucin, Milošev Do)
  • Svetu Petku (Kursumlija).

U Forumu koji je bio aktivan od 2011. do 2015. godine, korisnici su dodali jos puno informacija o pojedinim lozama Ratkovica, pogledaj ovde.

Geografski pojmovi vezani za ime Ratkovic

Na teritoriji bivše Jugoslavije, Slika 1, postoji 11 naseljenih mesta (uglavnom zaseoka i sela) sa nazivom Ratkovic ili Ratkovici (na karti oznacena žutom bojom):

  1. Ratkovic, centralna Srbija, na severu opštine Jagodina, na granici prema opštini Kragujevac
  2. Ratkovici, jugozapadna Srbija, pored reke Poblacnice, izmedju mesta Krajcinovici i Zabrnjica,
  3. Ratkovici, Crna Gora, 2,5km od Igala, blizu Trebesina, Kamenoga, Prijevora (Sutorina) i Grahova,
  4. Ratkovici, severna Crna Gora, Pivske planine, Trnovacko Jezero, kod mesta Brijeg,
  5. Ratkovici, Opština Srebrenica, dva zaseoka Ratkovici, (1991.g. 338 stanovnika)
  6. Ratkovici kod Goražda,
  7. Ratkovici, Bosna i Hercegovina, izmedju Sarajeva i Zenice/Travnika (?),
  8. Ratkovici, Bosna i Hercegovina, opština Laktaši kod Banja Luke, nekoliko km udaljen od sela Bakinci i Jakupovci nedaleko od Kozare postoji dva zaseoka sa imenom Ratkovici,
  9. Ratkovici, Bosna i Hercegovina, izmedju Brcka i Tuzle, opština Celic, pored mesta Pukiš,
  10. Ratkovici, Republika Hrvatska, nalazi se u okolini Sinja, splitsko-dalmatinska županija, opština Trilj ili Muc,
  11. Ratkovici, Republika Hrvatska, nemam detaljnijih podataka, nalazi se u Lici/Senju (negde izmedju Gospica i Bihaca),
  12. Ratkovici, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, zaseok u oblasti granicnog prelaza Preševo-Tabanovce. Zbog nerešenog granicnog spora ostao je posle Drugog svetskog rata u Makedoniji.

Ratkovici u YU
Slika 1. Geografski pojmovi vezani za Ratkovice žuta boja - mesta koja se zovu Ratkovic ili Ratkovici (lista gore), plava boja - mesta u kojima žive (ili su barem krajem XX veka živeli) Ratkovici

Gde žive ili su živeli Ratkovici?

Ratkovica ima u skoro svim delovima bivše Jugoslavije, a i rasutih po celom svetu. Na internetu se nalazi više bogatih izvora informacija o poreklu prezimena pa i raznih loza Ratkovica.

Teško je pratiti puteve jedne tako velike loze kao što su Ratkovici. Najviše Ratkovica živi u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Oni u Crnoj Gori i Srbiji najvecim delom su pravoslavne veroispovesti. U Hrvatskoj prezime Ratkovic datira iz 14. veka: u hrvatskoj župi Livno živeli su Matijevici, Ratkovici i Ciprijanici. U Bosni i Hercegovini najviše je Ratkovica od obe hrišcanske, ali i ih ima i muslimanske vere. Najviše informacija je dostupno o Ratkovicima iz Crne Gore i Hercegovine kao i onima iz Hrvatske.

Nažalost, raspoložive informacije ne daju kompletnu sliku o kretanjima pojedinih ogranaka, posebno za vreme turske vladavine. Skoro je sigurno da ovi ogranci nemaju zajednickog predaka.

Jos jedan dokaz o brojnosti Ratkovica na ovim prostorima je podatak da je 405 osoba sa prezimenom Ratkovic ubijeno u koncentracionom logoru Jasenovac (5 nastradalih Ratkovica su bili iz Kucina).

U Forumu koji je bio aktivan od 2011. do 2015. godine, korisnici su dodali jos puno informacija o pojedinim lozama Ratkovica, pogledaj ovde.

Prvi pomeni prezimena Ratkovic i gde Ratkovici danas žive

Hrvatska

Bosanska Federacija

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

Srbija

Kosovo

Crna Gora

U Forumu koji je bio aktivan od 2011. do 2015. godine, korisnici su dodali jos puno informacija o pojedinim lozama Ratkovica, pogledaj ovde.

Ratkovici u Evropi

U Evropi Ratkovica ima u sledecim državama: Velika Britanija (London), Austrija (Klagenfurt), Švajcarska, Italija, Slovenija, Nemacka (Altenstadt, Wallmoden, München, Goslar, Esslingen, Viernheim)

Ratkovici na drugim kontinentima

Ratkovici žive na više kontinenata, izmedu ostalog u Kanadi, USA, Australija, a verovatno i sire. Tamo se pojavljuje više “internacionalizovanih” varijanti prezimena kao što su: Ratkovic, Ratkovich, Ratkovitz, Ratkowitz i Ratkowich. Neke varijante uopšte ne poticu iz naših krajeva.

Muška loza Ratkovica iz Miloševog Dola - zaseok Gvozd


Ratkovica je bila jedna kuca, u zaseoku Gvozd, na vrhu sela. O našem poreklu ne znamo mnogo više od onoga cega se moj deda Milan Ratkovic (1908-1990) secao, a to doseže negde do polovine 19-og veka.
Loza Ratkovica sa Gvozda se sastoji iz šest generacija, radi jednostavnosti i boljeg pregleda, ovde je prikazana muška loza: Muska loza Ratkovica sa Gvozda
Slika 2: Muška loza Ratkovica sa Gvozda (Milošev Do) poreklom od Arsenija

Prva generacija

Rodonacelnik loze Ratkovica, Arsenije Ratkovic (1842-?) doselio se 1855. godine iz Kucina kod Priboja na Kacevo gde je kod ujaka Mladana Joksimovica kao sluga cuvao ovce. Arsenijev brat Jovan Ratkovic je ostao da živi u Kucinu. Ujaci, koji su imali dobre veze sa agama, zavoleli su ga i naselili na jedno imanje u Kacevu (ispod Kobilje Glave).

Druga generacija

Sa ženom Savkom, Arsenije je imao je troje dece: sinove Jevrema i Petka i kcerku Staku. Arsenije je umro na Kacevu, njegova žena Savka se sa sinovima Petkom, Jevremom i njihovim porodicama 1906. doselila na Gvozd, na imanje koje su im dodelile age.

Treca generacija

Jevrem je sa ženom Dostanom imao petoro dece: Mikaila (1897-1917), Jeliku (rod. oko 1920), Stamenu (rod. 1903.), Milana (1908-1990) i Bosiljku (1911-1921). Mikailo je umro sa 20 godina, a Bosiljka sa deset. Petko je sa ženom Ristom imao kcerku Jelenku.
Jevrem i Petko su otišli u I Svetski Rat 1914. godine i više se nisu vratili. Andrija Bujakovic (koji je posle Petkove smrti oženio Ristu) kaže da su sva trojica zajedno bili na Solunskom Frontu gde je Andrija bio ranjen i zbog toga se vratio živ kuci. Jevrem i Petko su najverovatnije poginuli u na Solunskom Frontu, ali o tome nema nikakvih bližih podataka. Ostali su Jevremova žena Dostana sa decom Jelikom, Stamenom i Milanom i Petkova žena Rista sa kcerkom Jelenkom.
Jelika i Stamena su kao deca otišle u Neum gde su uvale stoku, a kasnije se tu i udale. Milan Ratkovic je ostao sa majkom na Gvozdu i nasledio citavo imanje. Pošto tada još nije bio punoletan, dobio je staratelja, Milana Teševica iz Sopotnice, koji mu je bio brat od tetke, i koji se do njegove punoletnosti brinuo o imovini. Petkova žena Rista se po drugi put udala za Andriju Bujakovica sa kojim je imala šestoro dece: Radoša, Radenka, Draga, Miloša, Cedomira i Radojku.

Četvrta generacija

Milan se 1930 oženio Vasilijom, rod. Divac (1906-1979) iz sela Bjelobabe iz kuce sa 18 dece sa kojom je imao sedmoro dece: Milicu, Radivoju i Darinku (koje su umrle kao deca), Radmilu, Radoja, Vukolu i Radomirku.
Sinovi Radoje i Vukola žive u Mladenovcu. Milan je živeo na Gvozdu do 1980., a onda kod sinova u Mladenovcu do svoje smrti 1990.

Peta generacija

Vukola sa Verom ima sina Stojana, autora ovih redova.
Radoje i Voja (Vojka) imaju kcerke Vedru i Svetlanu.

Šesta generacija

Vedra sa Milenkom Perišicem ima kćerke Jelenu i Ivanu, a Svetlana sa Radenkom Mošicem kcerke Marijanu i Anu koji svi žive u Mladenovcu.
Stojan sa Jasminom živi u Viernheim-u, Nemacka i ima sina Milana koji je dobio ime po svom pradedi Milanu Ratkovicu - poslednjem Ratkovicu koji je živeo na Gvozdu.

Poreklo naše loze Ratkovica pre Arsenija

O precima mog pra-pra-dede Arsenija ne znamo puno, samo jedno predanje koje kaže:

"...u Boki Kotorskoj su živela dva brata Ratko i Miloje. Ratko se doselio u Prijepoljski kraj i po njemu nose ime Ratkovici, a Miloje se odselio u Trebinjski kraj i po njemu danas nose ime Milojevici."

Potvrdu da stvarno poticemo od Ratka do danas nemamo. Prema drugim izvorima, i Ratko i Miloje su se iz Ozrinica kod Nikšica doselili u Trebinjski kraj. Slavili su Krsnu Slavu Ðurdevdan, dok Ratkovici u Kucinu i mi slavimo Svetog Nikolu.

Od ostalih loza Ratkovica, u okolini Banja Luke žive Ratkovici koji slave Svetog Nikolu. Oni su se tamo doselili iz Grahova u Crnoj Gori. Moguce je da se i naš pra-predak odatle doselio za Kucin.

U Kucinu i okolnim selima danas ima 30ak kuca Ratkovica. Prema informaciji iz Foruma (korisnik: Siniša) - Ratkovici u Kucinu poticu od crnogorskog plemena Kuci. Pre dolaska Ratkovica, selo Kucin se zvalo Draca. Tu je bežeci od Turaka, koji su sproveli dve velike kaznene ekspedicije 1855. i 1856. g., tzv. ”pohare Kuca” prošao jedan covek sa svoja tri sina, Nestorom, Lukom i Ratkom. Ratka je naselio u Draci kojoj su kasnije dali ime Kucin da bi sacuvali ime svog plemena (ovo isto nije provereno, jer je Kucin pod tim imenom postojao još u 15. veku, onda bi bilo moguce da je to bilo mnogo pre pohare Kuca). Nestora i Luku je nastanio u Velikoj Župi i od njih poticu Nestorovici i Lucici. Sve tri familije slave Svetog Nikolu. Ovo je do sada najverovatnija verzija o poreklu Ratkovica iz Miloševog Dola i Kucina, puno hvala Siniši na podacima.

Postoji još jedna verzija sa više mogucnosti. Gospodin Zoran Malešic iz Velike Župe mi je dostavio dosta podataka koji bacaju sasvim drugo svetlo na naše poreklo a poticu iz zapisa gospodina Milana Filipovica koji je ostavio dosta zapisa o poreklu porodica iz Kucina. Gospodin Melešic je došao i do daljih informacija koje upotpunjuju sliku mada se citava loza Ratkovica sa Gvozda ipak ne može sigurno pratiti. Ovako izgledaju saznanja koje još treba dopuniti:

Rodonacelnik loze Ratkovica sa Gvozda Arsenije je u Kucinu ostavio brata Jovana. U rodoslovima kučinskih Ratkovica nigde se ne pominje Arsenije, verovatno zbog toga što je on sa 13 godina otišao od kuće ali se pominju dva Jovana:

Porodicna stabla kucinskih Ratkovica koja bi mogla biti relevantna za našu lozu data su na sledecoj slici. Tu je dodata i loza Ratkovica sa Gvozda od Arsenija (predstavljena žutom bojom) sa mogucim vezama prema kucinskim Ratkovicima. Arsenije je na Kacevo došao 1855. g. i to kod svog ujaka Mladjana Joksimovica. Arsenijeva i Jovanova majka je dakle bila od Joksimovica sa Gvozda. O rodonacelniku ovde predstavljenih loza kučinskih Ratkovića postoji više verzija ali nijedna nije dovoljno ubedljiva.

Moguce veze Ratkovica iz Kucina i Gvozda
Slika 3: Moguce veze Ratkovica sa Gvozda sa Ratkovicima iz Kucina.